Poskupljuje kašnjenje u plaćanju dugova i poreza u Srbiji
Narodna banka Srbije povećala je referentnu kamatnu stopu na šest odsto, zbog čega su porasle i kamate za kašnjenje u plaćanju dugova i poreza
Narodna banka Srbije povećala je referentnu kamatnu stopu sa 5,75 na šest odsto, što se odrazilo i na visinu zatezne kamate, kao i kamate koja se obračunava na neblagovremeno plaćene javne prihode. Tako će zatezna kamata od 13. novembra iznositi 14 odsto na godišnjem nivou, dok će kamata za neblagovremeno plaćene javne prihode od 12. novembra iznositi 16 odsto.
Obe stope povećane su za 0,25 procentnih poena, a razlog je njihova direktna povezanost sa referentnom kamatnom stopom centralne banke.
Naime, prema Zakonu o zateznoj kamati, stopa za dugovanja izražena u dinarima utvrđuje se tako što se na referentnu kamatnu stopu NBS dodaje osam procentnih poena. S druge strane, prema Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kamata na neblagovremeno plaćene javne prihode obračunava se po stopi koja je za deset procentnih poena viša od referentne kamate NBS.
Zatezna kamata predstavlja zakonom propisanu naknadu koju dužnik plaća poveriocu zbog kašnjenja u izmirivanju novčane obaveze. Obračunava se kada obaveza nije plaćena u predviđenom roku, odnosno počinje da teče od prvog dana nakon dospeća i traje sve do dana izmirenja duga. Njena svrha je da poveriocu nadoknadi posledice kašnjenja, ali i da podstakne dužnike da obaveze izmiruju na vreme.
Kod poreskih obaveza i drugih javnih prihoda važi poseban režim. Kamata se obračunava od narednog dana od dana dospelosti poreske obaveze, pa sve do dana uplate. To znači da poreski obveznici koji zakasne sa plaćanjem poreza, doprinosa i drugih javnih prihoda pored osnovnog duga moraju da izmire i pripadajuću kamatu.
Obračun zatezne kamate vrši se primenom prostog interesnog računa, što znači da se kamata ne pripisuje glavnici i da se na već obračunatu kamatu ne obračunava nova. Iznos zavisi od visine duga, broja dana kašnjenja i kamatne stope koja je važila u konkretnom periodu. Ukoliko se stopa tokom trajanja duga promeni, obračun se vrši posebno za svaki period, prema tada važećoj stopi. Pri tome se uzima u obzir broj kalendarskih dana u godini, odnosno 365 ili 366 dana u prestupnoj godini.
Promene referentne kamatne stope NBS poslednjih godina značajno su uticale na visinu zatezne kamate. Tokom 2022. i 2023. godine ona je kontinuirano rasla, da bi u julu 2023. dostigla 14,50 odsto. Na tom nivou zadržala se do juna 2024. godine, nakon čega je usledilo smanjenje.
Od septembra 2024. godine stopa zatezne kamate iznosila je 13,75 odsto i na tom nivou ostala je više od dve godine, sve do najnovije odluke Narodne banke Srbije. Novim povećanjem referentne kamatne stope ponovo je dostigla 14 odsto.
Poreski savetnik Milan Radošević kaže da posmatrano u dužem vremenskom periodu, zatezna kamata je u novembru 2014. godine iznosila čak 16 odsto, nakon čega je tokom narednih godina postepeno smanjivana.
"U martu 2015. bila je 15,50 odsto, u aprilu iste godine 15 odsto, dok je tokom 2016. i 2017. godine uglavnom bila između 11,75 i 12,25 odsto. U periodu od novembra 2019. do decembra 2020. kretala se između 9 i 10,25 odsto, a najniži nivo u dostavljenom pregledu iznosio je devet odsto, koliko je važilo od decembra 2020. do aprila 2022. godine", navodi Radošević.
Najnovije povećanje tako predstavlja promenu višegodišnjeg perioda stabilnosti, tokom kojeg je zatezna kamata iznosila 13,75 odsto. Istovremeno, poreski obveznici koji ne izmiruju javne prihode u propisanim rokovima od sada će se suočavati sa godišnjom kamatnom stopom od 16 odsto.
"To praktično znači da kašnjenje u izmirivanju finansijskih obaveza postaje skuplje, a konačan iznos koji dužnik mora da plati zavisiće od visine neizmirenog duga i vremena proteklog od dospelosti obaveze do njene uplate", zaključuje poreski savetnik Milan Radošević.