Dejan Šoškić nije za nacionalizaciju NIS-a već za pravo preče kupovine
Nacionalizacija bi, prema njegovoj oceni, poslala lošu poruku stranim investitorima
Predstavnik Studentske liste Dejan Šoškić izjavio je da rešenje za pitanje ruskog vlasništva u Naftnoj industriji Srbije (NIS) treba tražiti kroz pravo preče kupovine i direktne pregovore sa ruskim partnerima. Nacionalizacija bi, prema njegovoj oceni, poslala lošu poruku stranim investitorima.
Dejan Šoškić je za RTS naveo da Srbija ima tri mogućnosti za rešavanje vlasničkog pitanja u NIS-u: korišćenje prava preče kupovine, direktne pregovore sa ruskim vlasnikom o delimičnom ili potpunom preuzimanju većinskog paketa akcija i nacionalizaciju.
"Lično mislim da pravo preče kupovine ima puno smisla, kao i direktni pregovori sa ruskom stranom, jer mislim da postoje vrlo jaki argumenti za bitno promenjene okolnosti poslovanja NIS-a u odnosu na one u kojima su se ruski partneri javili kao kupci i kasnije dominantni vlasnici“, rekao je Šoškić.
Promenjene okolnosti kao osnov za pregovore
Šoškić smatra da promenjene geopolitičke i poslovne okolnosti predstavljaju osnov za razgovore o vlasničkoj strukturi kompanije.
Na pitanje da li bi nacionalizacija mogla da ugrozi snabdevanje Srbije ruskim gasom, naglasio je da se ne zalaže za takav pristup.
"Nacionalizacija je nešto što ja ne zagovaram. Ja sam to javno i rekao, mislim da to nije dobra stvar. To ne samo da je loša poruka prema ruskom partneru, to je generalno loša poruka prema stranim investitorima“, istakao je.
Prema njegovim rečima, Srbija ne bi trebalo da stvara sliku zemlje koja pribegava drastičnim odlukama pre nego što pokuša da pronađe rešenje drugim merama i dogovorom sa partnerima.
"Nismo bili dovoljno aktivni“
Govoreći o dosadašnjem pristupu državnih organa, Šoškić je ocenio da Srbija nije bila dovoljno aktivna u traženju rešenja za NIS.
"Mi smo, čini mi se, barem od to malo informacija koje dolaze u javnost od tih državnih zvaničnika, uglavnom mogli da zaključimo da smo tu apsolutno negde sa strane, da čekamo da se nešto desi, da nismo proaktivni, da nismo otvorili to pitanje“, naveo je.
Smatra da je razgovore sa ruskim partnerima trebalo pokrenuti znatno ranije, još 2022. godine, kada je postalo jasno da zapadne zemlje uvode sankcije ruskim preduzećima širom Evrope.
Kako je naglasio, NIS je značajan privredni subjekt u Srbiji i ne bi trebalo dozvoliti da međunarodne geopolitičke okolnosti ugroze domaću privredu.
Potreban i dogovor sa američkom administracijom
Šoškić je ocenio da rešavanje pitanja NIS-a zahteva i dogovor sa američkom administracijom kako bi se obezbedilo nesmetano poslovanje kompanije.
Objasnio je da uticaj SAD na međunarodne platne tokove i finansijske institucije ima posledice i po kompanije koje posluju u Srbiji.
"To zahteva, pored ostalog, da se dogovori s američkom administracijom neki modalitet koji neće ugroziti poslovanje“, rekao je.
Prema njegovoj oceni, cilj američkih sankcija jeste povlačenje ruskog vlasništva iz NIS-a, zbog čega su više puta odobravani privremeni rokovi za pronalaženje rešenja.
Srbija treba da razvija alternativne pravce snabdevanja gasom
Govoreći o novom gasnom aranžmanu sa Rusijom i ograničenjima koja predviđaju propisi Evropske unije, Šoškić je rekao da Srbija treba da traži rešenje koje najviše odgovara njenim ekonomskim interesima.
Ukazao je na to da evropske zemlje i dalje uvoze određene količine ruskih energenata, uključujući tečni prirodni gas, kao i da se trgovina tim energentima nastavlja u drugim delovima sveta.
Istovremeno je naglasio da Srbija mora da razvija alternativne pravce snabdevanja kako bi smanjila zavisnost od jednog dobavljača.
"Srbija prosto mora da vodi računa o svojim interesima pre svega i to nastojanje da dođemo u poziciju da imamo izbora i da nas niko ne može ucenjivati, mislim da je ispravno polazište – da otvorimo alternative i mogućnosti, a da na kraju kupujemo od onoga od koga nam je to najpovoljnije“, poručio je Šoškić.